Category : Healing Sessions
OTAC TADEJ: ČIJE SU NAŠE MISLI?
Sve počinje od misli, njihove promenljivosti i nestalnosti. Negativne misli koje se svima javljaju, treba što pre odstranjivati od sebe, jer kada se puste u srce, dohvate osećanja i sa njima se pomešaju, postaju opasnije i teže za odstranjivanje. Ako im se na kraju još pridruži i volja, slobodna odluka čoveka da ovakvu negativnu mešavinu misli sa osećanjima i dalje u sebi održava, neguje i čak pretvori u akciju, greh je već uveliko zacario u čoveku i sve ga je teže otkloniti.
Misli nam se ubacuju sa svih strana. Sa svih strana su misleni radijusi. Kad bi nam se otkrilo, to je strašna mreža. A svako ima radio stanicu u sebi. Čovek je mnogo precizniji aparat od radio stanice, od televizora, samo mu je funkcija poremećena. Kako je precizno biće čovek! Kako uzvišeno! Ali ne umemo da cenimo. Ne umemo da se uključimo u izvor života, da osećamo radost života. Nego uvek nam podmeću… Neprijatelji… Prepodobnom Antoniju Gospod je otkrio mislene radijuse kojima smo okruženi. I kad je video, on je uzdahnuo; „Gospode, ko može ovo da prođe? – I čuje glas: „Samo smireni i krotki. Njih se oni ne dotiču. U njih su uključeni samo mir, tišina, Božanski radijusi, znak apsolutne Božanske snage. Ne uključuju se u negativno.
Apostol Pavle kaže: „Ti kažeš da veruješ, ajde pokaži svoju veru od svojih dela. I Satana veruje pa drhće, ali se protivi. Protivi se svakom dobru. Mnogi ovde na zemaljskoj kugli smatraju sebe nevernima, ali kad bolje razmislimo o nama samima vidimo da ne postoji ni jedno razumno biće na zemaljskoj kugli koje ne čezne srcem za životom i za apsolutnom ljubavlju. Apsolutna ljubav se ne menja, ona traje doveka. Mi svim srcem čeznemo za apsolutnim dobrom, za apsolutnim mirom, u stvari mi svim srcem čeznemo za Bogom. Bog je život, Bog je mir, Bog je radost. Mi srcem čeznemo za Bogom, a mislima se protivimo Bogu. Isto tako bezbožnik nije bezbožnik, nego je protivnik. Dakle, mi srcem čeznemo za Bogom ali mu se protivimo. Naše protivljenje neće naškoditi Bogu, jer On je Svemogući, ali hoće naškoditi nama samima. Misli, raspoloženja, želje, rukovode naš život. Kakvim se mislima bavimo, takav nam je i život. Ako su naše misli mirne, tihe, pune ljubavi, dobrote, plemenitosti, čistote – onda je i u nama mir, jer sve mirne misli daju unutrašnji mir koji zrači iz nas. Ako u sebi nosimo negativne, paklene misli, onda je i naš unutrašnji mir razoren.
Sveti Oci o mislima kažu: „Koja god misao razara mir i od koje misli nemamo mira, to je od pakla i treba je odbaciti i ne prihvatiti.
Mi treba da se trudimo za svoje dobro, da se u nama učvrsti mir, radost, ljubav Božanska. Otac naš Nebeski želi da Njegova deca imaju Njegove Božanske osobine, da smo puni ljubavi, mira, radosti, utehe, istinitosti, plemenitosti.
Gospod, a i svi mi, želimo da budemo krotki i smireni, jer ona duša koja je krotka i smirena ona zrači plemenitost i dobrotu. Takva duša i kada ćuti emituje iz sebe uvek mirne, tihe talase pune ljubavi i dobrote. Takva se duša ne vređa kad je vređate i grdite, možete i da je i izudarate, a ona vas žali što se tako mnogo mučite. Takvi su malobrojni na zemaljskoj kugli, ali zbog njih sunce greje i Bog nam daje blagoslov da živimo i da imamo sve što nam je potrebno za život. Mi treba misleno da se izmenimo.
Mi smo neverovatno precizan misleni aparat. Naše misli, zbog toga, utiču ne samo na nervni sistem razumnih bića, već i na životinjski i biljni svet. Svi od nas očekuju pažnju i ljubav. A to je najmanje, to delo, jer ne shvatamo da su naše misli ogromna snaga. Samo malo pribranosti treba da bi video da li ti bližnji upućuju misli pune dobrote i ljubavi ili one druge. Zato i treba biti u molitvi.
Kako ćemo se sačuvati od misaonih ratova?
Misli su kao vetar, ne treba ih prihvatiti. Mi to ne prihvatamo jer vetar ne može niko da zaustavi. Ako ne prihvatimo ta ratovanja onda ne mogu da nam naude, jer se njihove otrovne strele vraćaju u njihovo srce. Kad ne bi imali rana ne bi mogao niko ni da nas vređa. Ne bi nas ta kuka ni zakačila kad ne bi imali mi tu zakačku za koju se zakači. Počnimo sve da volimo pa ćemo imati mir unutrašnji. Ljutnja je greh i preosetljivost je greh. Bolje da se sami smirimo nego da nas neko drugi smiruje.
Kada naiđe „taman period“, najvažnije od svega je „odbiti ponudu“. Jer, ako se ova ponuda negativnih misli samo jednom prihvati, može da se pretvori u dugu borbu sa neizvesnim ishodom. A ako se odbije, borba uopšte ne nastupa, negativne sile se povlače, a iskustvo je stečeno. „Tamni periodi“ dolaze zbog popuštanja ili dopuštanja Božijeg da bismo stekli iskustvo. Kako ćemo razumeti nevolje drugih ljudi ako nismo i sami bili katkad u nevolji! Što je nevolja veća, sve više uviđamo da ništa ne možemo bez Boga. Naročito je nemoguće postići dugotrajan mir u duši, radost i ozarenje bez Boga. Čovek je duboko palo biće. Nikakvi zakoni nisu bili dovoljni da čoveka spasu. Trebalo je da sam Bog siđe na zemlju i da nam zauvek ostavi Hrista koji nam pokazuje put spasenja.
Jedna baba kaže: Nemam mira od jedne komšinice, svašta mi baca u dvorište, po hodnicima i ja ne znam šta da radim. A ja joj kažem: „Što ti stalno kontaktiraš s njom, stalno se svađaš.“ Ona kaže: „Ja dve godine ne govorim s njom.“ A ja joj kažem: „Stalno se svađaš, stalno misliš da ti ona radi to, pa to, igraš u isto kolo sa njom, stalno se svađaš.“
Kada bi sve naše misli bile usmerene ka dobru i ljubavi, ne samo što bi se umni – misaoni svet izmenio, već naporedo sa nastankom jednog divnog i uzvišenijeg života, nastupile bi osetne promene u bioenergetskom svetu. Naše misli su ne samo uzročnik ratova i zemljotresa već i ekološke zagađenosti, kojoj prethodi daleko opasnija duhovna zagađenost.
Nažalost, zahvaljujući čovekovoj nesmotrenosti odnosno velikom lukavstvu (prerušavanju) zlih sila, dopušta se njihovo prodiranje u naše duhovno biće pa često predpostavljamo da mi mislimo, a nismo ni svesni da te sile misle umesto nas.
Potrudite se da imate dobre misli i dobre želje i prijateljima i neprijateljima i videćete kako će to doneti dobar plod i vama i svima koji vas okružuju. Malobrojni su na zemaljskoj kugli smireni i krotki ali Bog zbog tih smirenih i krotkih duša daje nam Gospod Bog blagoslov da imamo izobilje na zemlji. Tako su blažene u ovom životu smirene i krotke duše.
Kad pomislimo nešto dobro svojim bližnjima, rođenima, našoj zemlji i celome svetu, mi im zaista mnogo pomažemo, jer misao je snaga i moć.
~
