Poruka iz zauvek ~ Marlo Morgan

1. Svoju ličnost trebaš da izraziš na stvaralački način

“Svaki pojedinac stvari sagledava kroz svoje sopstvene okolnosti i tako svetu može da ponudi jedinstven izraz. Stvaralaštvo uključuje umetnosti, ali nije ograničeno samo na to, niti su slikanje, komponovanje ili pisanje na bilo koji način značajniji od stvaralačkih mera koje neko preduzme prema osobi u nevolji, da bi uneo red u sukob ili haos, ili da bi detetu ispričao priču.

Ako ljudi veruju da nemaju stvaralačkog talenta ili veruju da neka situacija u životu sprečava izražavanje toga izraza, oni ne mogu iskoristiti mogućnost kojom bi obogatili svoje duše. Zaista, istina je sasvim suprotna. Kad se čovek suprotstavlja okolnostima, kad se trudimo osloboditi svoju stvaralačku svesnost, to nam donosi velike zasluge.

Društvo je tako oblikovano da svi ljudi nemaju mogućnost da budu vođe. Budući da ima mnogo više sledbenika, izražavanje našeg stvaralačkoga žara postaje, čak, još važnije.

Stvaralaštvo je smišljeno da bude pozitivno, ali svakom je od nas podarena slobodna volja. Moguće ju je koristiti dok češljamo kosu, biramo odeću, uređujemo svoja prebivališta, sadimo u vrtu, nešto izrađujemo, pa čak i dok nešto popravljamo. Čini se da je ključno dopustiti svojim delima da te izražavaju, tako da sve što izražavaš bude takvo da se njime ponosiš.

2. Shvati da si odgovoran

Ti si na ovoj planeti gost i stoga se od tebe očekuje da je ostaviš kakvu si je zatekao, ili u još boljem stanju. Odgovoran si da se brineš za druge životne oblike koji ne mogu da govore, niti mogu sami sebi pomoći. Odgovoran si za obećanja koja daješ, dogovore koje sklapaš i posledice svih svojih dela.

Važno je objasniti da duhovna evolucija ne prestaje, niti ponovo počinje. To nije nalik odvrtanju i zavrtanju slavine za vodu. Kad čovek umre, dolazi samo do zastoja neke zanimljive delatnosti, dok se duh oslobađa tela. Nemoguće je bilo koga ubiti. Ljudi su Zauvek bića, iako smrt zaustavlja telesni izraz. Ti si odgovoran za svoju nemarnost, kao i za sav bol i patnju koju si možda naneo žrtvi, kao i za uticaj koji je to imalo na sve ostale povezane sa žrtvom. Preminula osoba nije zlopamtilo. Ali društvo jeste.

Da bi pomogao da vratiš ravnotežu, moraš postati odgovoran za sve što kažeš i učiniš. Moraš da naučiš da poštuješ i neguješ život i da pokušaš da pripomogneš u njegovom održavanju.

Odgovoran si za svoje telo. Telo je dar koji pozajmljuješ od prirodnih sila kojima je tvoja svesnost dala oblik i život. Zanemarivati ili zlostavljati telo znači biti neodgovoran.

Svaka je osoba odgovorna za svoja seksualna dela. Odgovoran si da pružiš vođstvo dušama sve dece koju doneseš na svet, da zaštitiš njihova tela i da im pružiš pozitivne, osećajne primere.

Ovo je pravilo u savršenom skladu sa stvaralaštvom. Odgovoran si za ono što stvaraš i što deliš sa svetom, za čuvanje drugih i nenanošenje zla drugima.

3. Pre rođenja pristao si da pomažeš drugima

Nije osmišljeno da bi svoje ljudsko postojanje čovek trebao da provede kao usamljeni putnik. Mi smo stvoreni da bismo se podržavali i brinuli jedan o drugome. Sve što radimo trebali bismo činiti s ovom mišlju na pameti: “Šta je za najviše dobro za sav život svuda?”

Služiti drugima znači pružati pomoć, deliti znanje i svojim životom drugima pružati pozitivan primer. Svi se ljudi rađaju s pravom da se prema njima postupa s poštovanjem i dostojanstvom. Pomagati znači pružati ruku starijima, deci, bolesnima i umirućima. Služenje je suprotno sebičnosti, kad radimo samo za sebe, zbog svoje slave i zarade. To znači biti svestan da si deo tima, tima ljudske svesnosti i sudbine planete Zemlje koji se uzdiže ili pada zavisno od dela tog tima.

4. Moraš emocionalno sazreti

Svi mi izražavamo sve emocije, uključujući ljutnju, osudu, potištenost, beznađe, krivicu, pohlepu, tugu i zabrinutost, upravo kao i radost, sreću, nadu, spokoj, ljubav i tako dalje. Kako sazrevaš i dobijaš uvid u to šta to znači biti čovek; cilj je razvijati, disciplinovati i birati svoja osećanja. Kako je neko rekao, neko slavan: “Srećan si onoliko koliko sebi dopuštaš.”

Odnosi i događanja su krugovi. Oni počinju, nastavljaju se i zaustavljaju na nekoj tački. Ako emotivno sazriš, nećeš imati poteškoća u zatvaranju svakog kruga, nećeš ostavljati razdvojene krajeve, niti negativne emocije.

Trebao si ljutnju da osetiš još kao dete, rano u životu. Možeš da odrediš kako se telo oseća kad je ispunjeno besom i uporediš to sa osećajem u telu kad upotrebiš razumevanje, savitljivost i unutrašnji mir. Jedini način na koji se tvoja duša povezuje sa svesnošću tvog mozga je putem emocija. Ako te, na primer, bole leđa, trebao bi da se zapitaš: ‘Zašto?’. Šta to predstavlja? Kako to možeš da promeniš? Šta možeš da naučiš? Tada se pobrini za ono što treba stvarno da uradiš kako bi popravio svoje telo, ali nemoj odbaciti misaone procese i duhovne pouke.

Isto tako trebaš da poštuješ svoje emocije, posebno osećanje radosti i tuge. Potiskivati bilo koju emociju može da izazove telesne nevolje.

Jedan od najvažnijih osećaja za zdravlje bilo kog pojedinca i za zdravlje naše planete je smeh. Kao čoveku, pružena ti je svesnost, dar duhovitosti i sposobnost njenog izražavanja. Smehom i bezbrižnošću telo može da ostane zdravo, a i telesni poremećaji se mogu ispraviti. Duhovitost zaustavlja probleme; pruža snagu odnosima i donosi radost drugima. Trebalo bi malo dublje analizirati ono što smatramo smešnim i čemu se smejemo.

Trebalo bi izbegavati bilo koju vrstu razornosti. Smeh je tako važan za tvoju dobrobit, zato ne sklapaj oči pre noćnog odmora ako se nisi nasmejao ili radovao toga dana. Ako zaista nisi, ustani iz kreveta i pronađi nešto zbog čega ćeš biti srećan.

Zabavljači su posebni ljudi, a postoje u svakoj kulturi. U svakome od nas postoji zabavljač, a postoji i pravo vreme u našem životu kada možemo da izrazimo taj deo sebe. Nikada nismo previše stari da bismo uživali u ulozi zabavljača.

Ali ključ je istinoljubivost. Ne možeš da tragaš za istinom o tome ko si ti, zašto si ovde i kako napreduješ, ako ne govoriš samo istinu. Uvek.

5. Zabavljaj se

Da, deo tvog zemaljskog zadatka je ometanje i preusmjeravanje pažnje drugih ljudi, kao i svoje vlastite. Zabava je nešto smišljeno kako bi se razvedrili umorni, ublažile nevolje, utešili bolesni, kao otpusni ventil stvaralačkog izraza. Zabavljati se pomaže samodiscipliniranju i osećajnom sazrevanju. Trebalo bi učestvovati samo u pozitivnim zabavama, a ne prepuštati se uvek samo ulozi gledaoca. Zabava može imati izuzetno snažan uticaj, ali ne sme se odvojiti od odgovornosti.

6. Upravljaj svojom energijom

Čovek ne može ni stvoriti ni razoriti energiju. Možemo je samo koristiti, menjati je i preoblikovati je. Sva energija koja postoji bila je stvorena u istom trenutku vremena. Svaka reč, svaki čin, svaka misao koju pomisliš sa sobom nosi energiju. Sve u našem svetu i vidljivo i nevidljivo, delić je ove tvorevine koju nazivamo energijom. Naš svet ni od čega drugoga nije stvoren.

Zašto je upravo u ovom određenom istorijskom trenutku tako važno podsetiti sve ljude da je njihov zadatak da počnu da upravljaju svojom sopstvanom energijom? Jer je to kolektivna energija koja stvara sve što vidimo, kao i nevidljive omotače svesti koji okružuju ljude i mesta. Sve je u našem svetu u procesu izgrađivanja ili raspadanja, a ti procesi se zasnivaju na nivou energije. Svaka reč koju izgovoriš je oslobođena i odlazi u svemir. Mi nikada ne možemo da vratimo naše reči, nikada da ih ispravimo, nikada da ih povučemo. One postaju deo sloja koji okružuje planetu. Tokom vremena taj omotač postaje ispunjen vriscima žrtava, nasilnim delima, sebičnim, ograničenim mislima, koje sada i stvara taj sloj žrtvine svesti. Ljudima na Zemlji jednostavnije je da se uklope u taj negativitet, nego da se probiju i iza i iz njega. Više od polovine duša koje su danas u poseti Zemlji spadaju u obrazac “svesti žrtve”. Mi smo ga stvorili i mi ga moramo rastvoriti. To možemo postići tako da svako od nas postane svestan da je odgovoran da upravlja svojom energijom i da daje primer drugima. Raste upravo ono čemu posvetiš pažnju. Ako se osećaš kao žrtva, ako okrivljuješ druge, ako se valjaš u samosažaljenju, to će pojačati negativne vibracije. Moraš da promeniš svoj stav, da oprostiš i zaboraviš, da budeš optimističniji, posmatraš pozitivnu stranu. Srcem pristupi ostalim zadacima koji govore o onome što “ti smeš” i dopusti neka se prekinu svi odnosi zasnovani na osećanju žrtve.

7. Predaj se muzici

Jedan od najveličanstvenijih poklona predanih ljudskoj rasi je sposobnost izražavanja u rasponu tonova koji sežu dalje od glasova bilo kojeg drugog životnog oblika i sposobnost pravljenja instrumenata koji će isto tako da proizvode zvuke muzike. Stvaralačko izražavanje i zabava mogu uključivati i muziku, ali muzika je tako važna da treba biti odvojena i posebna delatnost. Muzika ima uticaj na celu ljudsku vrstu i, zaista, energija muzike može isceljivati i telo i planetu. Slušanje umirujuće muzike koja je usklađena s otkucajima čovekovog srca ima dubinski i pozitivan uticaj na živce i mentalno stanje. Svi ljudi su muzički nadareni i muzika utiče na sve. Muzika je govor tvoje duše. To je glas naše planete koji progovara svemiru.

8. Teži mudrosti

Mudrost je sasvim različita od znanja. Znanje je učenje putem mnogobrojnih izvora: knjiga, škola, medija i iskustva. Na učenju se zasniva koeficijent inteligencije. Čovek može biti izuzetno inteligentan, a da nema ni trunke mudrosti. Mudrost je način na koji čovek koristi znanje. To je smišljena, selektivna odluka da se deluje na određeni način, ili da se uopšte ne deluje, s obzirom na dobrobit svih.

Nije neophodno pohađati školu ili završiti studije. Čitanje i pisanje mogu pomoći, ali nisu neophodni da bi ljudsko biće postiglo uspešno duhovno putovanje.

Moraš da težiš mudrosti, imaj i na umu da sve duše dele isto ljudsko iskustvo, da su sve one posetioci na majci Zemlji. Svi smo jedno s Tvorcem. Sve što je stvoreno izranja iz jednog te istog Izvora. Delovati mudro znači poštovati svrhu svih stvari i činiti ono što je za najviše dobro celokupnog života svuda.

9. Vežbaj samodisciplinu

Nije obaveza nekog drugog da shvati kako svako od nas bira dela koja su u skladu sa spokojnim, proizvodnim, radosnim životom na ovoj planeti. Na nesreću, zakoni su postali neophodni jer ljudi nisu živeli na takav način.

Čovek ume da pretera. Čovek može da postane zavistan, nemaran, pohlepan. Može da bude okrutan i njegova dela mogu da budu razorna. Te će osobine zauzdati samodisciplina i usmeriće nas prema dostizanju mudrosti.

Samodisciplina može tvoje telo da održi zdravim. Stanje ljudskoga zdravlja je barometar koji nam pokazuje stanje zdravlja planete Zemlje. Neophodno je razvijati samodisciplinu kako bi se doživela bilo koja unutrašnja povezanost tela i duše. Kad osluškuješ svoje srce, ono će ti reći sve šta je potrebno. Moraš da naučiš da razlikuješ između onoga što ti kaže tvoja glava i osluškivanja poruke tvog srca. Govor glave je proizvod društva. Govor srca, govor je koji dolazi iz Zauvek.

10. Posmatraj bez prosuđivanja

Promatranje bez prosuđivanja ponekad se naziva “bezuslovnom ljubavlju”. Sva su ljudska bića duhovne duše. Sve su stvorene istog trenutka. Niko nije stariji, pametniji ili uspešniji od bilo koga drugog. Svakome je predan isti dar, dar slobodne volje, sloboda izbora. Izvor je savršen i sve što Izvor stvara savršeno je. Mi smo stvoreni duhovno savršeni i takvi smo ostali, ali naš dar nam dopušta da verujemo u nešto drugo i da po svome uverenju delujemo. Dopuštamo sebi da sebe i druge vidimo kao nesavršene i da pustolovno delujemo slabije nego što bi delovalo naše potencijalno spokojno ja.

U okviru Zauvek nema grešaka. Ne možeš pogrešiti, jer ljudski život je tvoj dar i ti ga istražuješ. Možeš da posmatraš šta se događa i, bez prosuđivanja, intuitivno da odlučiš da to ne miriše dobro, da nema dobar ukus i da ne pruža dobar osećaj za tvoj put. Tada to blagoslovi i kreni dalje. Tako možeš ispuniti zahtev da voliš sve ljude. To ne znači da moraju da ti se sviđaju njihova dela ili njihov izbor ponašanja. Ali ti ne prosuđuješ da osoba greši. To jednostavno nije deo tvog puta. U to ne ulažeš svoju energiju. Ni reči, ni dela, ni misli.

Ako prosuđuješ, isto tako moraš da naučiš da opraštaš. Oprosti drugima, oprosti događanjima, oprosti samome sebi.

Kad posmatraš bez prosuđivanja, opraštanje ti nije potrebno. Posmatranje je povezano sa razumevanjem, sa spoznavanjem istine da je sve u savršenom Božanskom Poretku, da mi kao ljudi jednostavno biramo da živimo manje od svog savršenstva. U svakodnevnom životu možemo da se približimo svom potencijalu i zauzvrat će svet postajati sve božanstvenije mesto. Konačno ćemo biti svedoci zatvaranja prekrasnog zlatnog kruga.”

~